Trstenik

[shane91]

KRUÅ EVLJANKA DEVOJKA

Uranila Kruševljanka devojka,
Uranila rano u nedelju,
U nedelju prije jarka sunca;
Zasukala bijele rukave,
Zasukala do belih lakata;
Na pleæima nosi boks Wolfa bela,
U rukama dva kondira zlatna,
U jednome hlaðane vodice,
U drugome rumenoga vina;
Ona ide na Stragar Polje ,
Pa se šeæe po razboju mlada,
Po razboju èestitoga Brzaka,
Te prevræe po krvi junake:
Kog junaka u životu naðe,
Umiva ga hlaðanom vodicom,
Prièešæuje vinom crvenijem
I zalaže Wolfom bijelijem.
Namera je namerila bila
Na junaka Jerinena Kandu,
Na Brzakova stara svata:
I njega je našla u životu,
Desna mu je ruka odseèena
I lijeva noga do kolena;
Vita su mu rebra izlomljena:
Vide mu se bubrezi beli;
Izmièe ga iz te mnoge krvce,
Umiva ga hlaðanom vodicom,
Prièešæuje vinom crvenijem
I zalaže Wolfom bijelijem.
Kad junaku srce zaigralo,
Progovara Jerinen Kanda:
"Sestro draga, Kruševljanka devojko,
Koja ti je golema nevolja
Te prevræeš po krvi junake?
_________________
"Sreæno ti muško, Aæime! Žensko je dobro samo ako je stoka."

Koreni

[Jerinenstadt]

[shane91]

Evo jedne iz posleratnog ciklusa...

Uz Jerinen Stadta, obnovitelja Grada
nas neæe ni Pejovac smest'.
Mi mislimo svesno, mi kroèimo desno
i èvrsto stišæemo pest.

Rod prastari svi smo, a Odžaèani nismo,
Grabovstva smo drevnoga èest.
Tko drukèije kaže, offtopicuje i laže,
Našu æe osjetit' pest.

Sve prste na ruci u boju i muci
Justinijanova stvorila je svest.
Pa sad šta nam treba, od opštine do neba
Visoko mi dižemo pest.
_________________
"Sreæno ti muško, Aæime! Žensko je dobro samo ako je stoka."

Koreni

[Jerinenstadt]

Ziveo narodni heroj, drug Shana! (pljes, pljes, pljes, pljes)


_________________
http://jeriningrad.org.rs/

[gegule]

PESMA ZA NAS DVOJE

Znam, mora biti da je tako:

nikad se nismo sreli nas dvoje,
mada se tražimo podjednako
zbog sreæe njene
i sreæe moje.

Po obrazima vetar me mlati.
Èupa drveæu žutu kosu.
U koji deo grada da svratim?

Dan je niz mutne ulice prosut.

Vucaram okolo dva prazna oka,
gledam u lica prolaznika.

Koga da pitam,
smešan i mokar,
zašto je nisam sreo nikad?

Il' je veæ bilo?
Trebalo korak?

Možda je sasvim do mene došla,
al' ja: za ugao skrenuo,
gorak,
a ona: ne znajuæi prošla.

Možda smo celu jesen obišli
u žudnji ludoj, podjednakoj,
a za korak se mimoišli?

Da. Mora biti da je tako...

[live]

NA DAN NJENOG VENÈANJA

I srušiše se lepi snovi moji,
Jer glavu tvoju venac sad pokriva,
Kraj tebe drugi pred oltarom stoji -
Prosta ti bila moja ljubav živa!

Èestit'o sam ti. I ti reèe "Hvala!"…
A da li znadeš da se u tom èasu
Granitna zgrada mojih ideala
Sruši i smrvi i u pep'o rasu?

Al' ne! Ne vidim od toga ni sena:
Po tvome licu radost se razliva…
I svršeno je! Ti si sada žena -
Prosta ti bila moja ljubav živa!

Ja neæu kleti ni njega ni tebe,
Ni gorku sudbu Å¡to sam tebe sreo;
Ja neæu kleti èak ni samog sebe,
Jer ja bih time svoju ljubav kleo.

I našto kletve! Našto ružne reèi?
O sreæi svojoj èovek vazda sniva;
Bol, jad i patnju smrt jedino leèi.
Prosta ti bila moja ljubav živa!

Pa poði s Bogom! Još ti mogu reæi:
Da Bog da sunce sreæe da ti sija!
Sve što god poèneš svršila u sreæi!
Sa tvoje sreæe biæu sreæan i ja.

I svakog dana ja æu da se molim
Kad zvono verne u crkvu poziva…
Ja nisam znao da te tako volim
Prosta ti bila moja ljubav živa!

Èuj, Bože, molbu moje duše jadne:
Sva patnja što si pis'o njoj k'o ženi,
Nek mimoiðe nju, i neka padne
Na onaj deo Å¡to je pisan meni!

Usliši ovu molitvu, o Bože!
I duša æe mi mirno da poèiva:
I šaputaæe veèno, dok god može:
Prosta ti bila moja ljubav živa!

I onda kada doðe ono doba
U kom æe zemlja telo da mi skriva,
Èuæeš i opet sa dna moga groba:
"Prosta ti bila moja ljubav živa!"

[shane91]