Trstenik

[shane91]

Isprovociran od strane pojednih, samoprozvanih, Trstenièana, o kojima i više nego dovoljno govori podatak da je u trstenièkom srezu gotovo nemoguæe naæi spomen-ploèu sa njihovim prezimenima sve do 1948. , reših da predstavim svetu par èinjenica o svetoj rodnoj grudi, danas poznatoj i kao Odžaci.

Krenimo od imena i njegovog etimološkog znaèenja:

Neosporno je da mesto sadašnji naziv nosi od turskog prodora na Balkan, sredinom XV veka (tur. odžak - dimnjak sg. odžaci - dimnjaci pl.). Prvi pomen mesta Odžaci nalazi se u hatišerifu Mehmeda II Osvajaèa iz 1478. gde kaže "da sve zemlje Odžaka (vrlo zanimljivo je što govori u množini), zapadno od Šarengrada, ukljuèujuæi i grabsku tvrðavu preko reke, daruje svome vernom komandiru Janièara Ibrahim-begu". Ali, zašto baš Odžaci ? U to vreme (dakle XVI vek) Balkan i Srbija su bili gotovo apsolutno ruralna podruèija. Gde-gde poneko utvrðenje ili naselje, prapoèeci urbanih sredina na ovim prostorima. U takvim naseljima se živi seoskim naèinom života. Prostrane ali niske kuæe, pretežno pravljene od slame i blata, služe iskljuèivo za sklonište i u zimskim ili kišnim noæima za prenoæište kako ljudi tako i stoke. Leti se, naravno, spavalo napolju. U tim uslovima života, vatra se uveèe zalagala na otvorenom, u središnjem delu prostorije (otuda i sinonim za dom - ognjište), i služila je za peèenje ili kuvanje hrane, ali i za grejanje. Pošto je bila na otvorenom, dim se difuzno širio po kuæi i time pospešivao brže zagrevanje prostorija. Dakle, ne postoje nikakvi oblici dimnjaka i to iz praktiènih razloga. Pa otkud onda Turcima da tako nazovu mesto ? Dimnjaci u to vreme postoje u urbanim sredinama zapadne Evrope, ali i u velikim i naprednim gradovima bivše Vizantije. Takoðe su prisutni i u manjim, ali razvijenim društvenim sredinama, obièno konglomeratnog tipa. Dakle, naseljima sa pomešanom etnièkom strukturom stanovništva (Srba, ukljuèujuæi Dubrovèane ili Tatare (pogledati) ili Sase itd.). I sa te strane dolazimo do jednog, etimološki gledano, zanimljivog podatka. U jugoistoènom delu Odžaka se nalazi potez nazvan Bugarija, što na turskom, u slobodnom prevodu, znaèi izmešan, pomešan i tome slièno (slièno su i Bugari ili u Odžacima vrlo popularne korpe bugarke dobili ime). Dakle, logièki gledano, Odžaci do pada pod Tursku su bili jedna manja, urbanizovana, dosta razvijena društvena zajednica sa heterogenim stanovništvom. U starom delu mesta su i dan danas jasno uoèljivi pravi uglovi pod kojima se ulice seku, što govori o planskoj gradnji. Možemo zamisliti redove kuæa, sa kamenim temeljima i drvenim krovovima, iz èijih se dimnjaka, sa prvim vesnicima hladnoæe, poèinje nazirati svetlosivi dim. Slikovito reèeno, okolno stanovništvo, živeæi još uvek u slamaricama i zemunjaèama, mora da je gledalo na naselje kao današnji grabovèani na Trstenik.

Prvi tragovi urbanog naselja i etnièka struktura modernih Odžaka:

Utvrðivanje starosti mesta, metodom ugljenikovog izotopa C-14 (znajuæi vreme poluraspada elementa), nas vodi u drugu polovinu XIII veka. Neveštom oku, na prvi pogled, ništa znaèajno. Nekih trista godina pre dolaska Turaka na ove prostore. Ali, nije baš tako. Srbijom je u XIII veku vladao Stefan Uroš I Nemanjiæ. U istorijskim krugovima se smatra za jednog od najznaèajnijih vladara iz ove porodice. Spoljnopolitièki gledano, njegovo doba je bilo doba beskrvne ravnoteže. Ali, na unutrašnjem planu, u vremenu njegove vladavine se mogu nazreti poèeci zlatnog doba srpske srednjovekovne države, èija æe kruna biti proglašenje za Carevinu. Naime, dalekosežno gledano, najznaèajnija stvar koju je kralj Stefan Uroš I uradio je bila dovoðenje nemaèkih rudara, poznatih pod imenom Sasi, koji su sa sobom doneli nove tehnike pronalaženja i prerade ruda plemenitih metala, pre svega srebra, bakra i olova. Upravo nas ta prièa vraæa na etimologiju i mešano stanovništvo odžaèkog kraja. Naime, nekoliko poslanica srpskog kralja iz tog vremena upuæuju na braæu Paula i Carola, prebelnike iz Nemaèke i zapovednike jednog puka saskih rudara. Treæa povelja Stefana Uroša I kaže "da æe ih svetla ruka srpskog kralja zaštititi od ðavoljih patrijarha (misli se na pape) i da seme njihovog èasnog oca Konrada neæe umreti sa bratom Konradinom". Na prvi pogled nejasno, ali nakon detaljnije analize i nekoliko poseta wikipediji, da se zakljuèiti da se govori o poslednjem nemaèkom kralju Nemaèke iz dinastije Hoenštaufen, Konradu IV, njegovoj borbi sa papama i smaknuæu njegovog najmlaðeg sina Konradina iz 1268. Dakle, kralj Uroš I ima prepisku sa njegovim starijim sinovima. Dalje kaže, naš kralj, da æe ih primiti na sebe i da æe u Srbiji imati sigurnu buduænost. Još kaže "da uhlebljenije mogu naæi u slivu Morave, na pola puta meðu Levèa i Župe". Dakle, te èinjenice nas smeštaju u vreme i mesto nastanka modernih Odžaka. Ali i sama imena prestolonaslednika Paula i Carola , govore više nego i same poslanice. Paul - Pavle - Pavloviæi, i Carol - Kar - Kariæi, i danas dve najmnogoljudnije familije u mestu.



Pomešanost i umešanost ove dve porodice sa svim familijama modernih Odžaka govore sve. Sva ostala prezimena su manje-više autohtono srpska: Smiljko, Mate (prema nekim beleškama tog vremena, došao iz zaleða Dalmacije), Ignjatije, Boško, Arsa, kao i prezimena geografskog porekla - Rasinci (od reke Rasine) i Eriæi (Ere, od Zlatibora).

Koliko su ove èinjenice važne i na jednom širem geografskom podruèiju, možda i zbog velikog procenta odžaèke dijaspore u Evropi i svetu (prema grubim procenama èine 24.8846 % ukupne srpske dijaspore), govori i èinjenica da se o Odžacima bavi i Istorijski Zavod pri Evropskoj Komisiji.

http://www.europeancommission.eu/institute_of_history/historygreatcities/origin_of_pavlovic/HouseofHohenstaufen/Paul/Odzaci/ethnic_chart.jpg


Još jedan bitan podatak je uticaj odžaèkih Pavloviæa na nastanak bosanske vlastelinske porodice Pavloviæa. Naime, æerka jednog uglednog Pavloviæa (po jednim izvorima se zvao Petar, po drugim Nikola) se udala za bosanskog lokalnog vlastelinèiæa Radena Jablaniæa, i po svojoj porodici, novoroðenom sinu dala ime Pavle. U njemu je od deteta razvijala svest o svome poreklu, a i pored toga što je on poneo prezime po svom ocu, istorijskom pravdom su njegovi sinovi poneli istinsko prezime - Pavloviæi. O znaèaju ove porodice govori i èinjenica da se u jedinoj našoj knjizi koja je dobila Nobelovu nagradu oni spominju. (Ne iskljuèuje se moguænost da je upravo zbog ovoga i dobila prestižnu nagradu.)

Naravno, ima se ovde govoriti još o mnogo èemu, ali, trudio sam se da ostanem dosledan èinjenicama, da ne zalazim u razorazne teorije (po jednoj od njih je mesto do osnivanja do pada nosilo ime PaulStadt, a po drugoj su braæa Hoenštaufen srpskom kralju izgradili velelepnu crkvu, koju su Turci do temelja uništili, a jedan deo mesta i dan danas, po njoj, nosi ime Crkvine) i da što slikovitije i vernije prikažem istinu o Odžacima. Nadam se da sam ovim izlaganjem zapušio usta mnogim nevernim Tomama, i izrazi bih želju da i drugi ljudi otvorenog uma i srca pišu o svojim ognjištima.



Ja sam Jovan Deretiæ trstenièke opštine...
_________________
"Sreæno ti muško, Aæime! Žensko je dobro samo ako je stoka."

Koreni

[gegule]

SINKO 'ALAL TI PLAJVEZ!!!!!

[gegule]

Kategorija
ZAPIS KULTURNO UMETNICKO DRU
Opština Trstenik
Lokacija ODZACI
Tel 037711346
Fax



A o ovome cemo sutra....

[Dejan_Ig]

Fantasticna prica , spremna za wikipediu, neka ti neko ilustruje makar Pavlovice i Karice

[Jerinenstadt]

Sta je sa Radulovicima?
_________________
http://jeriningrad.org.rs/

[Hanibaal]

Unapred se izvinjavam cenjenom koleZi na trenucima neozbiljnosti kojih ce, siguran sam, biti, ali moram naglasiti da odgovornost snosi sam. Drago mi je, pak, sto je zeljan rasprave, iako za istu joste nije sazreo. No, buducnost je pred njim i ja mu zelim uspesnu pripovedacku karijeru.

Daklem, da krenemo od pocetka.

[shane91]

Svi citati su izvuèeni iz konteksta... I, gde gde koja greška u rukopisaniju (XVI vek npr. )

Nema te bre Hanibaalu, dvesta godina... Bio sam se uplašio dal` nas nisi napustio... Još jedan u nizu liènih pokušaja reanimacije Foruma, koji æe se po svemu sudeæi završiti neuspešno... Osim ako se nekim sluèajem ne pojavi neki grabovèanin koji æe izneti tvrdnje da im je onaj zid napravljen još u doba praistorije (a kako su krenuli, definitivno æe tamo stiæi ) ili neki bresnopoljac sa neoborivim dokazima da je prvi drvored brestova na tom mestu zasadio lièno judejski kralj Solomon... Lièno, o forumašima koji æe se pronaæi u drugom delu naslova teme i ne razmišljam...


Reci iskreno, Hani... Ima tu nešto u vezi ovih dimnjaka...
_________________
"Sreæno ti muško, Aæime! Žensko je dobro samo ako je stoka."

Koreni

[Dejan_Ig]

Svi citati su izvuèeni iz konteksta...

Lako je , izvuci mi iz dzepa ...??

[Hanibaal]

[shane91]

Veæ si mi zagolicao maštu... Dogovor za okup
_________________
"Sreæno ti muško, Aæime! Žensko je dobro samo ako je stoka."

Koreni

[lord.trax]

A okup standarno, kula, soba 12, dvaput namigni brki za kondome i kasetu dragane mirkovic
_________________

[shane91]

Trebali bi da su u meðuvremenu uveli DM Sat...
_________________
"Sreæno ti muško, Aæime! Žensko je dobro samo ako je stoka."

Koreni

[gegule]

[gegule]

[Jerinenstadt]

Jedino se za Pejovac zna tacan datum izgradnje(veruje se da u Arhivu jos uvek nalaze fakture koliko su radnici popili piva i koje je pivo bilo u pitanju )
_________________
http://jeriningrad.org.rs/